Високо функционални ментални пореметувања

Доста често може да дојде до маскирање на одредени состојби кои ги имаме со кои околината нема како да знае што ни се случува, а во некои случаеви и сами не сме свесни за нашата состојба. Така може да се работи и за високо функционално ментално пореметување кое е валидно, но скриено и навидум не постои. Доколку постои маскирање на симптоми, тоа може да настани поради низа причини, но најчесто за да се заштитиме од околината со тоа што не покажуваме слабост и ранливост. Нема да навлегувам дали тоа е во ред или не затоа што постојат низа различни ситуации кои различно влијаат на индивидуи. 

Изгледање „нормално“ и укажување дека сепак постои некој проблем може да донеси до многу повредувачки коментари како:
  • Не изгледаш како да имаш проблем. 
  • Како тоа имаш пореметување во исхрана? Не личиш како да имаш.
  • Депресивна? Не. Сигурно нешто ти се случува и е само период.
  • Немаш видено како е, затоа вака зборуваш. 
Високо функционално ментално пореметување е термин кој се кориси за да се опишат тие кои живеат со ментално пореметување кое е тешко да се забележи. Опфаќа широк спектар: можеби учат, работат, напредуваат, секогаш изгледаат добро, „перфектни“ се, насмеани и слично. Оваа висока функционалност значи дека се движиме напред како да немаме товар. Но, имаме. 

Ќе направиме краток осврт кон „почести“ пореметувања кои може да се високо функционални и каква форма имаат.

Високо функционална депресија
Кога велиме депесија, доста често се замислува и валидизира само екстрем на тоа што може депресијата да биди. Високо функционална деперсија се поедначува со:
  • Драмење
  • Барање внимание
  • Лош период
И со тоа се невалидизира и става како помалку важно. Но, дали е вистина помалку важно? Високо фунционална депресија може да има реални последици ако не е третирана навреме. Официјално се вика persistent depressive disorder или PDD како што и ќе ја нарекувам.


Како може да се препознае PDD?
Критериумот за дијагноза вели дека индивидуата треба да има депресивно расположение повеќе дена, во рок од две години. Треба да вклучува две или повеќе симптоми од листата:
  • намален апетит или прејадување
  • инсомнија или неможност за будење
  • намалена енергија
  • намалена самодоверба
  • тешкотии да се концентрира
  • чувство на тага и безнадежност
Покрај овие, некогаш се користат и други критериуми да се направи дијагноза:
  • Депресивно расположение со горенаведените симптоми мора да се јави во повеќето денови во рок од две години без ослободвање од депресија повеќе од два месеци во тој период.
  • Индивидуата да нема период на манија и еуфорија.
  • Депресивните расположенија го отежнуваат секојдневниот живот.
  • Можи да помине и на критериум за клиничка депресија.

Какво е чувството да се живее со PDD?
  • постојано се чувствуваш малку тажно
  • осеќаш како да нема никогаш пауза
  • чувство на постојан замор
  • личиш мрзеливо, а уствари немаш енергија 
  • се осеќаш лошо за себе, не вредно и како да не заслужуваш среќа
  • правиш се што треба и извршуваш обврски
  • се дебелиш или губиш тежина без да сакаш
  • се осеќаш безнадежно
  • плачиш без причина
  • работиш и учиш успешно, но фокусирање на задачи може да е предизвик
Живеење вака прави да имаме постојан товар, секој ден. Не е срамота да се побара помош. Товарот не мора да го носиме, и можи да го нема. 


Високо функционална анксиозност 
Високо функционална анксиозност доста често се поистоветува со перфекционизам затоа што површински ние можеме да имаме успешна кариера, тон завршени обврски, перфектно резиме, но зад завесата да има страв од неуспех, нервоза, енергија и страв да не се разочараат другите. 


Можи да се речи дека високо функционална анксиозност има позитивни карактеристики, покрај негативните. Позитивни карактеристики би се земале карактеристики кои ги гледаме на површината, што по дифолт не значи и дека суштински се позитивни:

  • дружељубивост
  • точност
  • организираност
  • ориентираност на детали
  • активен
  • чист
  • лојален
Но, ова влечи и одредени негативни страни:
  • одење по ќеф на други, или страв да не се биде лош пријател, да не ти се налутат, да не те напуштат и слично
  • зборување многу
  • нервозни навики, пример играње со коса, касање на усни, мрдање в место, крцкање прсти
  • потреба за правење повторливи работи
  • изгубено време
  • потреба за сигурност
  • прокастинација
  • избегнува поглед со очи
  • не знае да кажи „не“
  • инсомнија
  • неуморен мозок
  • лимитиран социјален живот
  • не знае да ужива во моментот
  • се споредува со други
  • умор

Многу други состојби може да бидат високо функционални, но за денес доволно е да се видат овие две затоа што ги имаме обработено претходно во друга форма. Како што ќе пишуваме за други состојби, така ќе ги гледаме и високо функционалните паралели. Што е важно да се напомени е дека ова е товар кој се носи секој ден, од кој не можеме да се ослободиме и постојано по малку расти. И како таков немаме ни момент пауза и тоа исцрпува. И затоа е важно да побараме помош, затоа што само така ќе научиме да го оставиме товарот и да продолжиме без него. 

Користена литература:
https://youngminds.org.uk/blog/living-with-a-high-functioning-mental-illness/
https://www.bridgestorecovery.com/high-functioning-depression/signs-symptoms-high-functioning-depression/amp/
https://www.mentalhealthcenter.org/high-functioning-mental-health-disorders
https://www.healthline.com/health/depression/this-is-what-high-functioning-depression-looks-like#High-functioning-people-need-treatment-for-depression-too
https://www.verywellmind.com/what-is-high-functioning-anxiety-4140198#what-it-looks-like

Comments

Popular posts from this blog

Креативно мислење кај децата и надареност

Конфликти: настанување и разрешување

Ментално здравје на деца: препознавање на знаци и заштита